Од почетокот на интернетот, уметниците се прашувале што ќе направи новата ера на искуството кое се добива при гледање на уметничките дела.
На една конференција во 2001, Сузан Хазан од Израелскиот музеј се прашувала дали има простор за „восхит во технолошкиот свет?“ Набљудувајќи повеќе онлајн-галерии во тоа време, Хазан открила дека „брзината со која може да стигнеме до оддалечени музеи и да ги гледаме на екранот е алармантно инстантен“. Но, таа била загрижена дека ова може да го намали значењето на уметничките дела.
15 години подоцна, бројот на музеи кои ги прикачуваат своите колекции на интернет се зголемил многу. Овие места веројатно секогаш ќе постојат, но можеби секој од нас нема да мора да ги посети за да го види она што го чуваат. Студентите и академците може да спроведат секакви истражувања преку интернет.
„Open culture“ состави листа од огромни колекции на виртуелни галерии со речиси 2 милиони слики, скулптури, фотографии, книги и др. Некои од
линковите на листата се следниве:
Google Art Project
L.A. County Museum
New York Public Library-Historic Maps
Norway National Museum
SFMoMA Rauschenberg Collection
Stanford University’s Cantor Art Center
Stanford University’s French Revolution Collection
The British Library
The British Museum
The Getty
The Guggenheim
The Met
The Morgan Library Rembrandt Sketches
The Museum of Modern Art/MoMA
The Museum of New Zealand
The National Gallery
The New York Public Library: Photos, Maps, Letters
The Rijksmuseum
The Smithsonian
The Tate
The Whitney
The Van Gogh Museum
Yale’s Great Depression Photo Collection
Vermeer